Istina o Deda Mrazu
Ovog meseca mediji su svim mogućim povodima izveštavali o Deda Mrazu, mitskoj ličnosti koja se povezuje sa hrišćanskim Božićem i kalendarskom novom godinom. Pored spekulacija o tome gde on zapravo živi, u Finskoj ili na Severnom polu, pažnju medija je najviše privukla kontroverza oko političke korektnosti njegovog karakterističnog smeha Ho Ho Ho. Naime, ove godine je u Australiji radnicima koji su glumili Deda Mrazove (Santas) u tržnim centrima preporučeno da, gde god mogu, umesto Ho Ho Ho kažu Ha Ha Ha, nižim tonom, da ne bi plašili decu. Međutim, bilo je komentara da je Santa cenzurisan, zato što Ho predstavlja američki pogrdni izraz za prostitutku.
Odakle potiče lik Deda Mraza i koji je njegov pravi identitet? Savremeni Santa Claus je prešao dug put kroz vekove i mnoge inkarnacije. Opšte je prihvaćeno da on vodi poreklo od hrišćanskog biskupa poznatog po milosrđu, Saint Nicholasa od Myre, koji je živeo u 4. veku u Vizantiji (sadašnjoj Turskoj). Kult ovog sveca se širio Evropom zajedno sa hrišćanstvom, a kod pojedinih naroda je poprimao karakteristike nekadašnjih paganskih božanstava. St. Nicholas je svetac zaštitnik dece i različitih grupa, kao i Amsterdama i Moskve.
Moderne predstave Deda Mraza su nastale u spoju sa Britanskim karakterom Father Christmasa (kako ga još uvek zovu u Evropi), koji je oličavao božićni duh. Charles Dickens je pisao o njemu. Ovaj lik je prenet u USA, gde se dalje razvio. Smatra se da je Santa Claus amerikanizacija Sinterklaasa Holandskih doseljenika u New Amsterdamu (New Yorku). Za kanonizaciju ideje o Santa Clausu bilo je važno njegovo portretisanje u poemi Clement C. Moorea, objavljenoj u New Yorku 1823. (tu se prvi put pominje njegovih 8 irvasa). Vizuelni imidž Sante se vezuje za ilustracije Thomasa Nasta u štampi 1860-ih. Nast je na zahtev Abrahama Lincolna predstavio Santu na strani Severa u američkom građanskom ratu, kao deo ratne propagande. Nast prikazuje Santu u crveno-belom odelu, dok je ranije on nosio različitu odeću i često zeleni kaput, takođe, njegova figura postaje krupna i debela.
Izgled Santa Clausa je standardizovan kroz popularnu kulturu i reklame različitih proizvoda u prvim decenijama 20. veka. Međutim, najuticajnija interpretacija Deda Mraza je ona koju Coca-Cola koristi u svojim božićnim reklamama. Urbana je legenda da je ova kompanija izmislila Deda Mraza, iako je on korišćen u reklamiranju proizvoda i drugih bezalkoholnih pića i ranije.
Odakle potiče lik Deda Mraza i koji je njegov pravi identitet? Savremeni Santa Claus je prešao dug put kroz vekove i mnoge inkarnacije. Opšte je prihvaćeno da on vodi poreklo od hrišćanskog biskupa poznatog po milosrđu, Saint Nicholasa od Myre, koji je živeo u 4. veku u Vizantiji (sadašnjoj Turskoj). Kult ovog sveca se širio Evropom zajedno sa hrišćanstvom, a kod pojedinih naroda je poprimao karakteristike nekadašnjih paganskih božanstava. St. Nicholas je svetac zaštitnik dece i različitih grupa, kao i Amsterdama i Moskve.
Moderne predstave Deda Mraza su nastale u spoju sa Britanskim karakterom Father Christmasa (kako ga još uvek zovu u Evropi), koji je oličavao božićni duh. Charles Dickens je pisao o njemu. Ovaj lik je prenet u USA, gde se dalje razvio. Smatra se da je Santa Claus amerikanizacija Sinterklaasa Holandskih doseljenika u New Amsterdamu (New Yorku). Za kanonizaciju ideje o Santa Clausu bilo je važno njegovo portretisanje u poemi Clement C. Moorea, objavljenoj u New Yorku 1823. (tu se prvi put pominje njegovih 8 irvasa). Vizuelni imidž Sante se vezuje za ilustracije Thomasa Nasta u štampi 1860-ih. Nast je na zahtev Abrahama Lincolna predstavio Santu na strani Severa u američkom građanskom ratu, kao deo ratne propagande. Nast prikazuje Santu u crveno-belom odelu, dok je ranije on nosio različitu odeću i često zeleni kaput, takođe, njegova figura postaje krupna i debela.
Izgled Santa Clausa je standardizovan kroz popularnu kulturu i reklame različitih proizvoda u prvim decenijama 20. veka. Međutim, najuticajnija interpretacija Deda Mraza je ona koju Coca-Cola koristi u svojim božićnim reklamama. Urbana je legenda da je ova kompanija izmislila Deda Mraza, iako je on korišćen u reklamiranju proizvoda i drugih bezalkoholnih pića i ranije.
Coca-Cola Santu je kreirao ilustrator Haddon Sundblom (1899 – 1976), sledeći Nastov dizajn, mada Santa primetno liči i na svog tvorca. Od prve reklame, objavljene 1931. u The Saturday Evening Postu, Sundblom je slikao Santu za Coca-Cola reklame 3 decenije, sve do 1964. Internacionalni uticaj advertajzinga i brendova kompanije Coca-Cola zaslužan je za popularizaciju Deda Mraza kakvog je na platnu slikao Sundblom širom sveta. Prošle godine u ovo vreme Coca-Cola je, pored 120 godina postojanja kompanije, proslavila i 75. godišnjicu svog Sante.
Santa Claus je od hrišćanskog sveca i darodavca prerastao u simbol opšte komercijalizacije Božića. Božićnom duhu kakav se širi reklamama protive se neke grupe vernika i sve brojnija sekularna opozicija. Videćemo kakva će biti budućnost ovog mitskog lika. I da ponovimo, evropski Father Christmas živi u Finskoj, a američki Santa Claus na Severnom Polu.
Santa Claus je od hrišćanskog sveca i darodavca prerastao u simbol opšte komercijalizacije Božića. Božićnom duhu kakav se širi reklamama protive se neke grupe vernika i sve brojnija sekularna opozicija. Videćemo kakva će biti budućnost ovog mitskog lika. I da ponovimo, evropski Father Christmas živi u Finskoj, a američki Santa Claus na Severnom Polu.
