Kad si neodlučan, stavi Helvetiku!*
Tipografska i šira javnost već neko vreme iščekuju pojavljivanje filma koji prati 50-ogodišnju internacionalnu karijeru fonta Helvetica (2007. je 50. "rođendan" fonta). Helvetica je nezavisni dugometražni dokumentarni film, koji na umetnički način i na primeru proliferacije ovog fonta pokušava da skrene pažnju na ulogu tipografije u vizuelnoj kulturi svakodnevnice i otvori dijalog o psihologiji, advertajzingu, dizajnu i komunikaciji. Materijal za film je snimljen u SAD, Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Belgiji.
Kadrovi iz filma koje ovde vidite predstavljaju Cirih, Berlin i London. Osim što prikazuju Helvetiku u javnom prostoru i urbanom pejzažu, autori filma su intervjuisali 75-oro poznatih dizajnera koji govore o kreativnom procesu, filozofiji i estetici koja stoji iza njihovog izbora fonta.
Režiser i producent filma Gary Hustwit je, kako sam kaže, type fanatik, koji se u svojoj karijeri najpre bavio dizajnom, a zatim ušao u svet nezavisne filmske produkcije. Takav spoj njegovih interesovanja je zaslužan za ideju o dokumentarnom filmu o tipografiji i grafičkom dizajnu, koji je sam i finansirao. Film je trenutno u fazi postprodukcije i biće prikazivan na filmskim festivalima ove godine.
O Helvetici se dosta diskutuje poslednjih godina. 2002. se pojavila monografija Helvetica: Homage to a Typeface švajcarskog izdavača Lars Müller-a, u kojoj je priloženo preko 100 primera ("found examples") upotrebe fonta, od najpoznatijih dizajnera do anonimnih "vernakulara". Ova knjiga je pre kolekcionarska oda fontu, nego neutralna analiza internacionalnog trijumfalnog marša Helvetike. Odavde potiče jedan od poznatih citata o ovoj "ikoni modernog dizajna": "Helvetika je parfem grada."
Slučaj Helvetike izgleda paradigmatičan za diskusiju modernista i postmodernista o temeljnim kulturnim pretpostavkama dizajna. Fenomen globalne rasprostranjenosti Helvetike i njena asocijacija sa univerzalnošću i modernitetom pokreću mnoga pitanja. Šta navodi helvetikafile da tvrde da ovaj font intrinsično poseduje tipografske karakteristike pogodne za različite javne upotrebe? Odakle potiče njegov demokratični imidž?
Do odgovora se svakako može doći tek detaljnom analizom istorijata, različitih upotreba i re/interpretacija fonta. Helvetiku je dizajnirao Max Miedinger 1957. za Haas Type Foundry u Švajcarskoj. Eduard Hoffmann, direktor Haas-a je uposlio tvorca Helvetike da napravi savremeni sans-serif font. Prvobitno je nazvan Neue Haas Grotesk. Kada su Haas-ovi vlasnici, nemačke kompanije Stempel i Linotype, počeli da ga reklamiraju na međunarodnom tržištu 1961., preimenovan je u Helvetica (od latinskog imena za Švajcarsku – Helvetia), neutralno ime, kao što je i Švajcarska bila u II svetskom ratu. Danas je vlasnik prava na Helvetiku Linotype.
Na talasu popularnosti Švajcarskog modernizma i podržan reklamom, font (i njegove varijante) su tokom 60-ih i 70-ih široko korišćeni za korporativne logoe i vizuelni identitet brendova i za zvaničnu administativnu komunikaciju (između ostalog saobraćajne znake - "under construction" i "no parking"). Filozofija poststrukturalizma i napredak kompjuterske tehnologije štampe uticali su na to da Helvetika dizajnerima počne da deluje arhaično i ograničeno. Međutim, sa instalacijom Helvetike na PC (Apple Macintosh je koristi od 1984., a Microsoft uvodi sličan font, Monotype-ov Arial sa Windows 3.1 operativnim sistemom 1992.), dešava se revival Helvetike. Njom će najčešće biti napisano i odštampano "Nestala mačka" ili "Kola na prodaju". U američkom dizajnu je 90-ih vladao lični ekspresionizam, u kome se nije previše cenila Helvetika, mada je bila prisutna. Sa početkom 21. veka, Helvetika počinje da se koristi sa svešću o njenoj istoriji i prošlim značenjima među aktivistima i u kontra-kulturi. Subvertisement-i se ironično naslanjaju na njenu reputaciju korporativnog fonta i generičkog, neutralnog, konformističkog tona. Međutim, industrija je opet tu da komercijalizuje trendove, pa se Helvetika vraća u reklamu. A možda nije ni odlazila?
Ako je heterogena i raznorodna karijera Helvetike nešto pokazala, kako zaključuje Steven McCarthy, to je da značenja koja pridajemo fontovima ne zavise od neke supstancijalne i njima ihnerentne osobine, već od toga kako ih re/interpretiramo u kontekstu koji se menja i u kome se oni ostvaruju kao označitelji.
* Ovaj tekst je objavljen na sajtu Tipometar u redakcijskoj opremi. Link.
----------------------------------------------------------------------
Update (via Blogotip): The tragic death of Helvetica - radio intervju sa Helvetikom - "tipografski kabare" studenata Royal Academy iz Haga.
